Krenuli smo iz naše baze kasno ujutru. Polazište je stara vila koja je u našoj porodici generacijama. Dobro je opremljena za svaku avanturu u koju bismo poželeli da se upustimo. Imamo baštu koja je dom mnogim starim čuvarima i moćnim biljkama.
Na ovom prvom izletu usmerili smo pogled na ne tako udaljeno mesto zvano Krašići i krenuli ka zapadu, kroz drevne ruševine. Mnogo toga je još čekalo da bude otkriveno, ali smo za danas imali drugi cilj.
Prošavši pored ruševina krenuli smo južno i prošli pored usamljenog meštanina koji se zabavljao nekom vrstom igre.
Zatim smo stigli do dugačke ulice koja se uspinjala uz južno brdo, u pravcu jugozapada. Levo i desno od ulice nalazile su se pojedinačne kuće, kao duž obale neke reke.
Stoga će se od sada ulica zvati ulica “Kamena Reka”. Pronađeno je mnogo lepog cveća duž ovog puta, što će biti opisano kasnije.
Dve ulice se spajaju i formiraju početak “Kamene reka”, a na toj raskrsnici se nalazi neobičan centar. Živahan je jer ga obeležava igralište. Još neobičnije je to što izgleda da je neki div davno tamo izgubio svoju čizmu. Možda je taj događaj doveo do stvaranja samog mesta Gošići.
Tokom vremena, cipela je postala poput kamena.
Meštani je koriste kao saksiju za cveće.
Skrenuli smo levo i krenuli uzvišenim putem. Stigli smo do početka ulice gde nam je ljubazni starac dao uputstva za put preko Visoravni.
Putovanje je počelo lagano. Stigli smo do nekoliko malih udubljena koja su nastala tokom rudarskih ekspedicija.
Posle dugog hodanja, stigli smo do uzvišenja, gde su nas napali duhovi, pokušavajući da nam iscrpe snagu. Hrabro smo se odbranili. Posle borbe pronašli smo još jedno udubljenje, koju sam odmah pretvorio u uporište. Sedište je napravljeno, a sledi još mnogo toga.
Dok smo se tamo odmarali, primetio sam da visoravni podsećaju na dugo mrtvu ili usnulu zver, sa tamnobraon i crvenom zemljom koja je njeno telo, a velike kamene krljušti prekrivene su zelenim krznom vegetacije. Ako spava, nadam se da je nećemo probuditi.
Zatim smo stigli do Graničnog zida. Ogromnog zida koji se protezao daleko van vidokruga. Nije bio visok, tako da očigledno nije bio namenjen da išta zadrži spolja. Najverovatnije je bio samo obeležje. Međutim, brzo nakon toga pronašao sam tragove stare bitke. Možda je upravo zbog toga zid i napravljen.
Konačno smo stigli do velikog obeležja. Jedino što sam mogao da pomislim je da je to bio neobeleženi grob diva. Možda istog onog koji je izgubio svoju cipelu, ili su možda ovim krajevima nekada češće koračali divovi.
Pored groba bila je crkva, podignuta poput stražara.
Energija tog mesta bila je drevna.
Odatle smo se spustili sa visoravni do našeg odredišta, Krašići. U početku je izgledao kao da je mesto spopala potreba da se razvija na moderan način. Ipak, kako smo se približili vodi, izvorna energija Krašića je preovladala.
Zadovoljni našom ekspedicijom, produžili smo do naših prijatelja, Lakičevića, i vratili se ekspres transportom kući.
• Kraj prve ekspedicije •
DODATAK
Nedavno smo otkrili da je relikvija iz Gošića, Džinovska čizma, oštećena. Čini se da je gornji deo odlomljen. Ako neko ima bilo kakve informacije o tome kako se to dogodilo, molimo da nas kontaktirate.
Jedući svoja krila postajem krotak time”
- Putem divova - 3 Novembra, 2025