“Svak je rođen da po jednom umre, a čast i bruka žive dovijeka”, napisao je Njegoš koga i dan danas ljudi rado citiraju kada pričaju o “čojstvu i junaštvu”. Ni Radovići tu nisu izuzetak. Priča se po Radovićima, ponosito, da ovde još uvek ima čestitih ljudi.
Krenuli smo kroz selo i pitali jednostavno: šta je za Vas čast i šta znači biti častan čovek?
Nismo birali sagovornike — pitali smo koga smo sreli: decu ispred škole, majke koje su čuvale decu na igralištu, prolaznike, one koje viđamo svakog dana u kiosku, na pijaci, u pošti…
Neki su odmah odmahnuli rukom — „Uh, ne znam, to ti je teško pitanje.“
Drugi su se zamislili, pa počeli nesigurno, da bi posle ipak razradili misao.
I baš u tim pauzama, nećkanju, smehu i nesigurnosti, može da se vidi koliko se o časti danas retko govori — ali osećaj je da su mnogo bili i sami zatečeni pitanjem i da im je zapravo stalo da i sebi daju odgovor.
Ispred zgrade, na igralištu, naišli smo na Savu i Laru, idu zajedno u školu, treći razred. Nije ih zbunilo naše pitanje, pogotovo Savu koji je kao iz topa i uz osmeh odgovorio:
„Da ne idem u školu“, a zatim zastao da dodatno promisli pitanje.
„Pa čast je kao da je nešto dobro. Da se ponosiš nečim.“, dodao je Sava, a Lara se složila.
Bilo je tu još malo starijih osnovaca, ali oni nisu bili baš za razgovor. Viktor Aranđelović je ipak zastao na kratko i objasnio nam „da ti je čast da uradiš nešto… to je pozitivno.“
Svratili smo i do obližnjeg restorana “Kod Špira”, gde nam je Branka kazala šta je za nju čast:
„Dostojanstvo, čist obraz, poštovanje – jedna od najlepših vrlina koje čovjek poseduje.“
„Pa čast je da si pošten, da si kulturan, da si čovek, da, kako bih rekao, šta ja znam. Da čovjek ima nešto u sebi ljudsko, da se ponaša fino, da se ne krade, da ne opljačkaš, da ne prevariš, to je za mene normalno i časno. I kada ti neko dođe kući, normalno da si častan čovek, da si častiv… I na ulicu, i kući, i svuda. Eto to, drugačije ne znam…“ – rekao nam je gospodin Vukota Ivović, koji je baš tada izlazio iz restorana.
Naišli smo i na Nikolu, iz FK “Sloga”.
„Čast može biti dvolično: može bit ljudska osobina, a može biti kad dođete da vas nešto počastim.
(A šta znači biti častan čovek?)
To je već osobina čovjeka. Poštenje neko veliko, prema svima, ne samo prema sebi, i vjerovati u neke druge ljude, a ne samo u sebe.“
Razgovarali smo i sa Jelenom i Milicom. Za Jelenu čast je: „Poštenje, dostojanstvo, poštovanje moralnih vrednosti.“, a za Milicu:„Mislim da je to kada te neko poštuje, kada ti ukaže neku vrjednost, na neki poseban način, možda s nekim gestom…“
Centar Radovića nije veliki, ali je tu sve što ima svaki centar, između ostalog poštu, pijacu i prodavnice.
U knjižari radi Vlado koji je bio baš druželjubiv. Demonstrirao je svojim ponašanjem baš ono što on misli o časti: „Čast je zadovoljstvo, pozitivna vest, kad mi je čast da te vidim, ugostim, da ti nešto učinim.“
U pošti nije bila gužva pa smo to iskoristili da pitamo Bojanu šta ona misli.
„Pa najpre, recimo, što danas nemamo, to je držanje do sobstvene riječi, recimo, što toga više nema ili jako rijetko. Držanje do obećanja, do porodice, porodičnih nekih rituala, šta god oni predstavljaju za određenu porodicu. Uopšte ne tipujem na nešto, nego čisto da se ispoštuje taj dio.“
„Kad te neko poštuje, kad osetiš neki autoritet kod nekoga, to ti je najveća čast.“ — Ceca sa pijace
Kada ste u Radovićima, nemoguće je ne primetiti kiosk. Oni su inače dosta neprimetni u većim mestima, ali ovde je kod kioska uvek puno života. To je valjda tako jer su i Fahira i Nedžad, vlasnici tog malog carstva, uvek raspoloženi, vrlo ljubazni i uvek nasmejani, pa ljudi vole tu da zastanu, a i popričaju. Ništa prirodnije nije bilo nego da i njih priupitamo za mišljenje.
Nedžad se prvo malo našalio, u stilu: „Kad sednem u kafanu svi mi kažu ‘Aj časti ti!’”, ali je onda zauzeo ozbiljniji pristup i sumirao: „U jednu rečenicu da spakuje čovek — da želiš svima isto što i sebi.“
Fahira je i inače malo pričljivija tako da smo od nje dobili dosta dobru elaboraciju:
„Čast je nešto najvrednije što čovjek ima. To je nešto najlepše. Kad imaš čast, imaš sve. Držiš do svoje časti, da si pošten, da ne radiš nikom ništa zlo, da nisi lopov, svakom da pomogneš, da se ne švalerišeš. Sve u to spada, i obraz, da ne da čovjek svoj obraz, da ide đe oće, a ne da se srami… Više značenja znači. Obraz — to ti je čast, onda da nekoga počastiš — i to ti je čast. Da ideš izdignute glave, da se ne prosramljaš, sve spada u čast. Da ne praviš nekom smicalice, da ne ogovaraš, da ne praviš nekome zlo…“
Našu anketu smo završili u komšiluku, u Kostićima — kod svojte, uz pečene jabuke i čašicu višnjaka, kako i dolikuje. Pričalo se o svemu i svačemu, a usput smo dobili i odgovor na naše pitanje.
Za Vesnu, čast je: „Kad ukažeš gostoprimstvo onome ko to zaslužuje. Častan čovjek je onaj koji je pošten i pravi dobra djela.“
A za Mare: „Ima više varijanti — kad nekog počastiš, to napraviš osećajno, daš nekom čast sa lijepim ponašanjem. Biti častan čovjek, to je karakter, kad imaš u nekog poverenja da te nije izdao. Čovjek koji pravi dobra djela.“
I dok su pričale o časti, pokazale su je i same — onako kako se to u Radovićima oduvek radi: iskreno, domaćinski i s merom.
Bile smo, naravno, počašćene.
A šta je za Vas čast?
Napišite u komentarima!
- Razlegnica sa Bjelila - 14 Novembra, 2025
- Časni Radovići - 4 Novembra, 2025
